THE “TURKISH TOPICS’’ IN THE WORKS OF MATIJA BAN

Author :  

Year-Number: 2018-15
Language : null
Konu : Tarih

Abstract

Matija Ban (1818-1903), from Dubrovnik (Ragusa), had been drama writer and engaged intellectual. During his professional life he was strongly attached to the Ottoman Empire and its tradition. As an exponent of the Serbian policy and diplomacy, he had offered totally opposed solutions for improvement of the position of the Serbian population living in the Ottoman Empire: from active advocate of the overthrowing the sultan`s power to the practice ideas regarding the possible reforms. His literary work cannot be separated from his political activities and national intentions. In his dramas with the topic taken from the Serbian national history, to the Ottoman characters, especially to the sultans, he had given the position of the very clever and tolerant people. That was in harmony with the tradition of the Dubrovnik diplomacy, as well as the new position of the newly born Serbian modern state.

Keywords

Abstract

Matija Ban (1818-1903), from Dubrovnik (Ragusa), had been drama writer and engaged intellectual. During his professional life he was strongly attached to the Ottoman Empire and its tradition. As an exponent of the Serbian policy and diplomacy, he had offered totally opposed solutions for improvement of the position of the Serbian population living in the Ottoman Empire: from active advocate of the overthrowing the sultan`s power to the practice ideas regarding the possible reforms. His literary work cannot be separated from his political activities and national intentions. In his dramas with the topic taken from the Serbian national history, to the Ottoman characters, especially to the sultans, he had given the position of the very clever and tolerant people. That was in harmony with the tradition of the Dubrovnik diplomacy, as well as the new position of the newly born Serbian modern state.

Keywords


  • Љубомир Дурковић – Јакшић, Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851), Историјски институт САН, посебна издања, књ. 6, 1957.

  • Владимир Ерчић, Историјска драма у Срба од 1736. до 1860, Институт за књижевност и уметност, Београд 1974.

  • Коста Милутиновић, Гарашанинови повереници у Далмацији, “Историјски гласник“, 1-2, 1974.

  • Branko Letić, Rodoljublje u dubrovačkoj književnosti XVII veka, Svjetlost, Sarajevo, 1982, 20-24.

  • Rade Petrović, Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljeću, Sarajevo – Zagreb, 1982. Марта Фрајнд, „Политика и легенда у српској историјској драми”, предговор у: Историјска драма IX века I, Београд 1987, 5-41. Матија Бан, Мејрима, у: Историјска драма XIX века, приредила Марта Фрајнд, Београд: Нолит, 1987, стр. 149-243. Марта Фрајнд, "Драмски назори" и драмска "дјела" Марије Бана, Поетика српске књижевности, зборник радова, Институт за књижевност и језик, Београд, 1988, 225-233. Јеремија Митровић, Рад Матије Бана у Дубровнику 1848-1850. По налогу владе Србије и И. Гарашанина, у: Илија Гарашанин (18121874), САНУ, Београд 1991, 361-368. Васо Милинчевић, Стеријини „Ајдуци“ и „Мејрима“ М. Бана као просветитељске драме, у: Драма у српској књижевности. 1 / 25. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, Нови Сад, 1-6. 9. 1995, Београд 1996, 55-64. Марта Фрајнд, Историјска драма – покушај дефинисања жанра у: Историја у драми, драма у историји, Нови Сад – Београд, 1996. Зорица Несторовић, Матија Бан и Јован Суботић: драмски јунак у преплету мелодраме и историје, у: Богови, цареви и људи, Чигоја штампа, Београд 2007, 137-149. Љубомир Никић , Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић, Бан, Матија, Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841-1947, Српска академија наука и уметности, Београд 2008, 14-15. Горан Максимовић, Четири драгоцјена сусрета. Матије Бана мемоарски записи о сусретима са Његошем, у: Г. Максимовић, Идентитет и памћење, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2011, 3344. Сава Стаменковић, Историјска мелодрама Мејрима Матије Бана, Philologia Mediana, V, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2013, 5376. Мирјана Бојанић Ћирковић, Косовски мотиви у драмском стваралаштву Матије Бана између народне књижевности, религије и политике, Philologia Mediana, VI, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2014, 183-197. Kunčević. L. (2015).Mit o Dubrovniku: diskursi o identitetu renesansnoga grada. Zagreb – Dubrovnik. Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti - Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku, 99-116. Sources: Матија Бан, Установитељу Грађанске једнакости у турском Царству, просветитељу Истока и пријатељу Човечанства Султану Абдул-Меџиду, Оставштина Матије Бана 14662/1 Архив САНУ Београд

                                                                                                                                                                                                        
  • Article Statistics